TESNO!
Evo ko je favorit za pobedu na predsedničkim izborima u Americi u srpskim kladionicama: Kvote su jasne kao dan!
Danas se održavaju predsednički izbori u SAD, a osim elektorskog kolegijuma, jedna od specifičnosti ovih izbora u odnosu na kontinentalnu Evropu je i to što se održavaju utorkom.
Bivši predsednik Donald Tramp favorit je za pobedu na izborima u Americi sudeći po kvotama u srpskim kladionicama. Detaljnije o predsedničkim izborima u Americi možete pratiti u našem blogu uživo u kom ćemo objavljivati sve najnovije vesti kao i predstojeće rezultate.
O njegovima šansama govori podatak da se za njegovu pobedu nudi 1,55 kvota, dok je za pobedu Kamale Haris kvota 2,4.
Druga kladionica, nudi malo veću šansu Kamali, pa je stoga 2,25 kvota za njenu pobedu, ali je Tramp i dalje favorit sa kvotom od 1,7.
Šta zapravo znače kvote? One govore koliko je sigurna pobeda jednog ili drugog kandidata, odnosno, što je manji iznos to je ta osoba sigurnija za pobedu.
Da uprostimo, na uloženih 100 dinara na pobedu Trampa dobili biste 155 dinara, dok je u slučaju Harisove dobitak daleko veći, ali je manje izvestan.
Zašto izbori u Americi uvek padaju u utorak?
Danas (utorak) se održavaju predsednički izbori u SAD, a osim elektorskog kolegijuma, jedna od specifičnosti ovih izbora u odnosu na kontinentalnu Evropu je i to što se održavaju utorkom. Ova tradicija vuče korene iz 19. veka.
Prvobitno, izborni dani su se razlikovali od države do države, ali je 1845. godine donet zakon kojim se uspostavlja jedan izborni dan za celu zemlju. (Prvo se odnosilo samo na predsedničke izbore, ali je kasnije prošireno i na izbore za Kongres), navodi Enciklopedija Britanika.
U to vreme, Sjedinjene Države su još uvek bile pretežno agrarno društvo. Za poljoprivrednike, koji su činili većinu radne snage, veći deo godine je zauzeto sadnjom, negovanjem i žetvom useva. Početak novembra je bio dobar trenutak za glasanje jer je žetva bila završena, ali je vreme još uvek bilo relativno blago.
Ipak, neki dani u nedelji su bili bolji od drugih. Dva dana definitivno nisu dolazila u obzir. Većina Amerikanaca su bili pobožni hrišćani i stoga su nedelju odredili kao dan odmora i bogosluženja. Sreda je u mnogim oblastima bila pijačni dan, kada su farmeri prodavali svoje useve u gradu.
Osim toga, ponekad je bio potreban i jedan dan putovanja. U ruralnim oblastima, najbliže biračko mesto moglo bi biti udaljeno nekoliko milja, a u doba pre pojave automobila, putovanje je moglo da potraje. Ako ljudi nisu mogli da koriste nedelju ili sredu kao dan za putovanje, onda to znači da dan izbora ne može biti ni ponedeljak ili četvrtak. I tako je utorak bio percipiran kao najbolja opcija.
Razlog zbog kojeg je izborni dan naveden kao utorak "posle prvog ponedeljka" bio je da se spreči da padne 1. novembra. Ovaj dan se smatrao nesretnim jer su ga neki hrišćani slavili kao Dan Svih Svetih, a takođe i zato što su trgovci obično uzimali prvi dan u mesecu da izmire svoje knjige za prethodni mesec.
Bonus video:
(Espreso/ Telegraf/ Prenela: T.M.)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!